Povišica dogovorena, ali je sud ne vidi u GKU: Osnovni sud odbio tužbu Sindikata uprave i pravosuđa

Sutkinja u presudi navodi da je povećanje u granskom ugovoru navedeno kao mogućnost a ne obaveza.

Tadašnji ministar finansija Aleksandar Damjanović na sudu svjedočio da je dogovoreno povećanje od minimum 10 odsto za 2024. i 2025.

Osnovni sud u Podgorici donio je prvostepenu presudu kojom se odbacuje tužbeni zahtjev Sindikata uprave i pravosuđa da je Vlada od početka 2024. godine trebala da zaposlenima u ovom sektoru poveća koeficijente za zarade za dodatnih minimum 10 odsto u skladu sa Granskim kolektivnim ugovorom (GKU) koji je potpisan u februaru 2023. godine.

Suđenje će se sada nastaviti u Višem sudu jer je Sindikat uprave i pravosuđa podnio žalbu. Prema podacima tadašnjeg Ministarstva finansija povećanje zarada za javnu upravu od 10 odsto iznosilo bi 15 miliona na godišnjem nivou, a za 2025. suma bi se udvostručila jer je istim GKU bilo predviđeno i još jedno povećanje od 10 odsto. Gubljene spora samo za ove dvije godine značilo bi za državu štetu od 45 miliona plus kamate i troškove, a gubitak bi se uvećavao za svaku narednu godinu. Ovo povećanje odnosilo bi se na skoro 20.000 zaposlenih.

Sutkinja: GKU nije jasan

Sutkinja Jelena Andželić u presudi smatra da u članu tog GKU nije jasno i precizno navedena obaveza povećanja koeficijenata već da je to ostavljeno kao mogućnost da se može desiti u zavisnosti od makroekonomskih parametara i limita potrošnje za 2024, koji bi se utvrđivali naknadno, odnosno da se “pravno dejstvo povećanja koeficijenata odlaže do nastupanja ili eventualnog nenastupanja neke buduće neizvjesne aktivnosti i da pravni posao zaključen pod odloženim uslovom ne proizvodi pravno dejstvo dok uslov ne nastupi”.

Sindikat uprave i pravosuđa smata da ova presuda nije zasnovana na onome što piše u OKU zbog čega su podnijeli žalbu o kojoj će odlučivati Viši sud. Oni navode “Vijestima” da su 2022. godine tražili povećanje zarada za 45 odsto jer im nisu povećavane od 2016. godine, a da su tokom pregovora sa Ministarstvom finansija prihvatili da se u 2023. godini koeficijenti za zarade povećaju za 25 odsto, a da se naknadno u 2024. i 2025. povećaju za minimalno po 10 odsto i da je samo to preko 10 odsto moglo da zavisi od “makroekonomskih parametara i limita potrošnje” a ne osnovno povećanje od 10 odsto.

Damjanović potvrdio da su plate trebale biti veće

I drugi potpisnik tog OKU tadašnji ministar finansija Aleksandar Damjanović, kao svjedok na sudu, kazao je da je sindikat tražio povećanje zarada od 45 odsto, a da to u tom trenutku nije bilo moguće već da su dogovorili povećanje od 25 odsto, a da se preostalo povećanje od po minimum 10 odsto dogode u 2024. i 2025. godini. On je kazao da su krajem 2023. godine, prije izbora nove Vlade, državne finansije bile dobre i da je bilo osnova da se u skladu sa makroekonomskim parametrima i limitima potrošnje koeficijenti za zarade u 2024. povećaju i za 12 odsto. Damjanović je kazao da bi to povećanje u 2024. godini na godišnjem nivou značilo trošak od 15 miliona eura.

Tadašnji državni sekretar Miloš Medenica kazao je da je smisao pregovora i potpisanog GKU bilo da se traženo povećanje od 45 odsto ne uradi odmah jer bi bilo preveliko opterećenje, već kroz tri godine.

Tadašnja i sadašnja načelnica Direkcije za kontrolu i obračun zarada u Ministarstvi finansija Olga Uskoković, kao svjedokinja na sudu, kazala je da je njeno shvatanje da uvećanje od 10 odsto za 2024. i 2025. godinu nije imperativno određeno.

Šta piše u članu 9

GKU, koji je potpisan u februaru 2023. godine, u prvom stavu člana 9, navedeno je povećanje koeficijenata za 25 odsto za sve zaposlene iz grupe poslova D (svi zaposleni u javnoj upravi sem funkcionera), kao i ujednačavanje zarada u organima uprave, sudovima, tužilaštvima, za rad na istim ili sličnim poslovima.

Zatim je u stavu dva istog člana navedena sada sporna rečenica: “Zavisno od makroekonomskih parametara i limita potrošnje koji budu utvrđeni za 2023. i 2024. godinu, saglasno Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, razmotriće se dodatno uvećanje koeficijenata složenosti poslova iz stava 1 ovog člana minimum od po 10% za 2024. i 2025. godinu, o čemu će se zaključiti poseban sporazum ugovorenih strana do kraja fiskalne 2023. i 2024. godine”.

Ministar finansija u novoj Vladi Novica Vuković je krajem 2023. godine imao pregovore sa Sindikatom uprave i pravosuđa, ali je odbio da poveća zarade za dodatnim minimum 10 odsto za 2024. godinu, već je pripremio limite potrošnje i sam budžet za 2024. bez tog povećanja. Nakon toga ovaj Sindikat je pokrenuo tužbu.

Tumačenje gubi smisao GKU

Pravni zastupnik ovog granskog sindikata, advokat Antonio Brajović kazao je “Vijestima” da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama parničnog postupa kao i da je sud nepotpuno i pogrešno utvrdio činjenično stanje na kome je pogrešno primijenio materijalno pravo. On očekuje da će to potvrditi Viši sud i ukinuti presudu.

“Uz svo poštovanje principa da se ne komentarišu nepravosnažne presude, moram istaći da se u ovom postupku dogodila jedna neuobičajena pravna situacija da sud tumači ugovor suprotno nesumnjivo iskazanih identičnih namjera ugovornih strana. Tumačenjem suda, član 9 stav 2 Granskog kolektivnog ugovora gubi smisao iz razloga što njegovo ispunjenje zavisi samo od volje tužene kod činjenice da nijesu utvrđeni konkretni uporedni parametri na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da li su se stekli uslovi za ispunjenje ugovorne obaveze povećanja zarada. Da uprostim, sud je ugovorenu obavezu sveo na situaciju kao kada roditelj obeća djetetu novi bicikl ‘ako bude para’”, kazao je Brajović.

Rakočević: Na sud vršen pritisak jer u budžetu nema para

Predsjednik Sindikata uprave i pravosuđa Nenad Rakočević kazao je “Vijestima” da u presudi “sutkinja sebi daje za pravo da tumači normu koja je ispregovarana i potpisana u Kolektivnom ugovoru, i pored eksplicitnih preciznih svjedočenja i značenja normi od strane potpisnika ugovora, je presedan u pravnom prometu”.

“Kao što smo tvrdili od početka, član 9 GKU sa sobom jasno vuče značenje uvećanje koeficijenata od najmanje 10 posto za 2024. i 2025. godinu, a to su i potvrdili svjedoci i glavni pregovarači ispred Vlade bivši ministar Aleksandar Damjanović i državni sekretar Miloš Medenica. Kako je tada početkom 2023. godine i postignut dogovor, nesporno je uvećanje koeficijenata od po 10% za naredne dvije godine, a u zavisnosti od makroekonomskih uslova i limita potrošnje razmotriće se uvećanja veća od 10%. Svjedoci su precizno i argumentovano na suđenju potvrdili da su ovi uslovi bili ispunjeni, čak da su planom budžeta za 2024. godinu planirali uvećanje od 12 procenata. Dakle, uvećanja od po 10% su bila nesporna”, naveo je Rakočević.

On kaže da su se pozvali na primjenu gotovo istovjetne norme u GKU za oblast prosvjete, koju je na kraju država ispunila.

“Razvoj situacije pred prvostepenim sudom nam u potpunosti daje sumnju da je na isti sud izvršen direktan pritisak kako bi se donijela ovakva presuda, a razlog nam je takođe poznat, ova promašena ekonomska politika Vlade, koja je prouzrokovala neviđene dugove, deficite, inflaciju i rast cijena, bilo bi joj prevelik izdatak da zajedno sa lokalnim samoupravama podnese taj finansijski teret. Međutim, s druge strane, raskalašnost, korupcija, enormno trošenje novca prema samima sebi, partijska zapošljavanja, ne predstavljaju problem ovoj Vladi, kao i svim konstituentima vladajuće koalicije”, naveo je Rakočević.

Povećanje zarada u 2024. godini trebalo je da iznosi ukupno 15 miliona, dok bi obaveza za 2025. bila 30 miliona. Povišica se odnosi za oko 20.000 radnika.

Izvor: Vijesti